Azot monoksid, čudesan molekul,– iskra života

Azot monoksid, čudesan molekul,– iskra života

dr Saša Avakumović

Bez hrane možemo živeti nedeljama, bez vode nekoliko dana, bez vazduha  nekoliko minuta a bez azot monoksida svega 15 sekundi.

Azot-oksid ili azot-monoksid je hemijsko jedinjenje sa hemijskom formulom NO. Ovaj gas je važan signalni molekul u organizmu sisara, uključujući. Dakle, Azot-oksid je važan prenosilac informacija u molekulima, koji uključuje mnoge fiziološke i patološke procese u organizmu sisara, on je i koristan i štetan. Odgovarajući nivoi produkcije Azot-oksida su važni u zaštiti organa od oštećenja. Nivo azot-monoksida u krvi je najviši oko pola sata posle jela.

Azot oksid je 1992. godine proglašen „molekulom godine“, a oni naučnici koji su opisali njegovu ulogu u fiziologiji su 1998. godine dobili Nobelovu nagradu u oblasti medicine i fiziologije! I brojna otkrića novijeg datuma opravdavaju činjenicu da se azot monoksid smatra jednim od najvećih iznenađenja u biološkoj hemiji i da je i dalje izazov za istraživače širom sveta.

Azot oksid je važan vazodilatator (pospešuje širenje zida krvnih sudova). Naš organizam pretvara esencijalnu amino kiselinu L-Arginin u azot-monoksid, molekul koji pomaže krvnim sudovima da se opuste i rašire radi boljeg protoka krvi. Naši krvni sudovi čine „autoput zdravlja“ oni moraju biti prohodni i protočni da bi svi naši organi i ćelije normalno funkcionisali. Da pojednostavimo, bolji protok krvi kroz naše krvne sudove, značajno pomaže mnoge važne funkcije u našem telu: normalan krvni pritisak, zdravlje kardiovaskularnog sistema i bolji rad srca, pomaže rad imunog sistema, rast mišića, rast i obnavljanje kostiju i drugih tkiva, mušku i žensku polnu funkciju, poboljšava metabolizam masti i glukoze, kao i proizvodnju hormona koji deluju „protiv“ starenja.

Azot-monoksid šireći krvne sudove, povećava priliv krvi u sve organe i ćelije, što obnavlja zdravlje i snagu tkiva kardiovaskularnog sistema. Ovako prošireni krvni sudovi, deluju preventivno i ne dozvoljavaju da se stvore uslovi za nastanak infarkta, srčanog bola-angine pektoris i iznenadnih srčanih napada. Pošto je azot – monoksid veoma reaktivna molekula i traje samo nekoliko sekundi, organizam ga mora konstantno, stalno da ga  proizvodi. Starenjem, prirodno, oko 40. godine proizvodnja ovog molekula u čovekovom telu počinje da opada, samim time i kardiovaskularni sistem postaje „tromiji“ i skloniji nastanku različitih oboljenja. Manjak azot-monoksida može usloviti niz zdravstvenih poremećaja: srčana oboljenja, gubitak koštane mase, dijabetes i rak.

L-Arginin se u našem telu pretvara u  azot-monoksid

L-Arginin se pretvara u  azot-monoksid regenerativnu supstancu jednu od najvažniji molekula u našem telu. Zahvaljujući  ovom čarobnom molekulu, može se poboljšati funkcionisanje skoro svakog organa u našem telu. Zato L-arginin ima i veliku ulogu u održavanju ili uspostavljanju zdrave cirkulacije, regulisanju visokog krvnog pritiska, sprečavanju „zakrečavanja“ krvnih sudova i sprečava sužavanje koronarnih krvnih sudova srca. Pored ovoga  azot monoksid izaziva onaj "dobar osećaj" i osećaj potpunog zadovoljstva prilikom seksualnog čina, čak i u "poznim" godinama. Kod muškaraca poboljšava postizanje adekvatne erekcije.

Naime, manjak azot-monoksida koji započinje u četrdesetim a pogoršava se u pedesetim i šezdesetim godinama života, negativno utiče na potencijal neophodan za normalnu cirkulaciju krvi i pada na polovinu u odnosu na dvadesete godine života. Uzimanjem suplemenata koji sadrže L-arginin (Argi +) i podsticanjem proizvodnje NO u telu, može se uticati na proces starenja na osnovnom nivou krvotoka i cirkulacije (stara izreka kaže da smo stari onoliko koliko su nam stari srce i krvni sudovi). Ovaj molekul, s pravom se naziva i "iskra života", jer podizanje njegovog nivoa u organizmu jača imunitet i moždane aktivnosti, pomaže u procesu isceljenja i sprečavanja degenerativnih bolesti, a smatra se i najboljom vezom između uma i tela.

Stručnjaci preporučuju korišćenje L-Arginina, kako kod žena tako i kod muškaraca, jer ima direktni uticaj na seksualno i reproduktivno zdravlje žene, poboljšava erekciju i pomaže u terapiji neplodnosti. Ova aminokiselina pomaže i oslobađanje seksualnih hormona i širi zid krvnih sudova kavernoznih tela muškog polnog organa. Čak 80 posto aminokiselina u spermi muškarca potiče od L-Arginina, koji pored ovoga i povećava broj i pokretljivost spermatozoida.

Primena dijetetskih suplenenata koji sadrže L- arginin u žena u Menopauzi ima višestruko dejstvo. Sinergizam azot- monoksida i estrogena jasno ukazuje na njegovo blagotvorno dejstvo na organizam žene, a naročito na kvalitet života žena u predmenopauzi i menopauzi. Ženski polni hormon estrogen deluje stimulativno na izlučivanje azot monoksida, delujući na vitalnost osovine hipotalamus – hipofiza, veoma bitne za stvaranje i rad hormona), ali pozitivno deluje na emocionalni status, fizičko-duhovno zdravlje i ponašanje. Logično je razmišljanje da sve veće količine krvi usmerene preko blago proširenih krvnih sudova u nivou genitalnog sistema žene povećavaju seksualnu želju. Ovako povećani libido žene u vreme menopauze, uz ostale zaštitne efekte azot monoksida ima veliki biološki značaj na ženski organizam.

Kako bismo u celini shvatili zašto nam trebaju dijetetski suplementi koji sadrže L-arginin, moramo objasniti gde se on najviše troši u organizmu i šta negativno utiče na njegovo stvaranje. Azot - monoksid najviše troše svakodnevni stres i negativne emocije kao što su ljutnja, bes, razočaranje, strah, ali i nezadovoljavajući seksualni život. S druge strane  njegovo stvaranje i nastanak blokiraju pušenje, preterano sedenje, nekretanje, gojaznost, gazirani napici, nekvalitetna brza "džank" hrana i premalo sna.

Kako bismo povećali proizvodnju-stavranje azot-monoksida u organizmu treba jesti raznovrsnu po mogućnosti organsku i sirovu hranu: kelj, blitvu, rukolu, spanać, rotkvu, crveni grejpfruit, borovnice, kupus, karfiol, brokoli, crnu čokoladu (kakao utiče na stvaranje ovog molekula). Takođe treba koristiti i lekovite biljke: žalfija, božur, glog, žen-šen.

Kako bismo povećali nivo azot monoksida u krvi preporučuje se redovna upotreba proizvoda koji sadrže L-arginin kao što je Argi +.

Za više informacija i kupovinu Argi + , pišite na e-mail: drvitalfit@gmail.com

MUŠKE SEKSUALNE DISFUNKCIJE

MUŠKE SEKSUALNE DISFUNKCIJE

dr Saša Avakumović

Pošto muške seksualne difunkcije predstavljaju mnogo češći I veći problem od ženskih (koje se mnogo lakše mogu izlečiti), odlučili smo da malo više vremena posvetimo  ovom problemu. Erektilna disfunkcija (poremećaj erekcije) označava stanje kod kojeg muškarac ne može postići i održati erekciju dovoljno tvrdom - rigidnom da omogući zadovoljavajući spolni odnos, tj. da postigne penetraciju u ženski polni organ i postigne spolno zadovoljstvo oba partnera. Nekada ranije umesto termina erektilna disfunkcija upotrebljavao se termin impotencija. 

Kao što smo rekli erektilna disfunkcija je nemogućnost da se dostigne i zadrži erekcija pre i za vreme seksualnog čina u najmanje 50 posto puta u period od nekoliko meseci. Ovaj je poremećaj obično povezan s teškoćom pri spolnoj aktivnosti, preteranim očekivanjima ili emocionalnim poremećajima. Kraći periodi vremena (sati, dani, pa i nedelje) tokom kojih se ne može postići erekcija su uobičajena pojava i često se povezuju sa opštim psihofizičkim stanjem. Niko ne može biti "spreman" uvek i na svakom mestu. Međutim, duži  periodi nemogućnosti postizanja (dovoljno kvalitetne) erekcije smatraju se oboljenjem.

Ovakvo stanje se ne smatra normalnim u bilo kojem životnom dobu i zato ga je potrebno lečiti. Erektilna disfunkcija se izdvaja u grupi hroničnih bolesti koje za posledicu nemaju smrtni ishod (kao što je npr. Šećerna bolest), jer najviše utiče na kvalitet života mnogih muškaraca i njihovih partnerki, narušavajući individualnost i svest o samome sebi.

Muškarci sa seksualnim poremećajima dolaze s različitim simptomima, pojedinačno ili u kombinaciji: gubitak libida, nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije, nemogućnost ejakulacije, prerana ejakulacija ili nemogućnost doživljavanja orgazma.

Spolna disfunkcija (poremećaj spolne funkcije) može biti posledica nekih sistemskih bolesti ili primene lekova koji se koriste u terapiji, bolesti polno-mokraćnog sistema ili endokrinih žlezda - žlezda s unutrašnjim izlučivanjem i/ili psihičkih poremećaja.

Ranije se smatralo kako su uzroci erektilne disfunkcije kod većine muškaraca psihogeni. Danas se veruje kako kod većine impotentnih muškaraca postoji i komponenta telesnog-fizičkog obolenja.

Izbor leka ali i uspeh lečenja zavisi od uzroka i zbog toga ga je važno otkriti.

Psihološka ili fizička impotencija

Kad se isključi psihološki poremećaj, treba potražiti uzrok u nekoj drugoj bolesti od koje pacijent boluje - šećerna bolest, neke neurološke bolesti, poremećaj funkcije mokraćnog mehura, poremećaji krvnih sudova kao i bolesti penisa. Uzroci se mogu podeliti:
- Hormonski poremećaji

Smanjenje nivoa testosterona u krvi zbog poremećaja rada testisa je retko, no lako se prepoznaje i leči. Drugi je uzrok povećanje izlučivanja prolaktina, hormona hipofize koji može dovesti do impotencije, a poremećaj nije lako uočiti pri rutinskom lekarskom pregledu. Nivo prolaktina može smanjiti bromokriptin i tako otkloniti impotenciju kod ovih bolesnika.
- Neželjeni efekti lekova

Najveća je verovatnost poremećaja kod uzimanja lekova za smanjenje visokog krvnog pritiska, cimetidina (za povišen nivo želudačne kiseline) te nekih lekova za terapiju psihijatrijskih bolesti.

- Lokalni uzroci

Prethodna oboljenja penisa kao što su prijapizam (dugotrajna bolna erekcija nastala bez prethodnog seksualnog nadražaja), povrede  penisa i Peyronieva bolest (bolest vezivnog tkiva koja utiče na  zakrivljenje penisa i smanjenje ukrućenosti) mogu uzrokovati erektilnu disfunkciju zbog bujanja vezivnog tkiva i zapušenja krvnih sudova.

- Neurološki uzroci

Mnogi neurološki poremećaji, uključujući povrede određenih delova mozga, kičmene moždine, gubitak nervnih signala za osećaj ili oštećenje nerava (npr. nakon operacije uklanjanja prostate ili mokraćnog mjehura, dijabetesa), mogu biti uzrok erektilne disfunkcije. Kod operacije, erektilna disfunkcija se može izbeći tako da se nervi ostave nedirnuti.
Neke studije pokazuju da čak polovina muškaraca s šećernom bolešću postane impotentna nakon prvih 6 godina bolesti, a impotencija može biti prvi simptom poremećaja nerva uzrokovanih dijabetesom.

- Uzroci od strane krvnih sudova

Muškarci s ovim poremećajima pate od potpunog nedostatka erekcije, smanjenog ukrućenja penisa ili gubitka erekcije tokom samog seksualnog čina. Najčešće je uzrok ateroskleroza (suženje ili začepljenje arterija). Ponekad RTG zračenje karlice može prouzrokovati oštećenje krvnih sudova i imati za posledicu erektilnu disfunkciju. Ono što smo mi ovde već rekli, nažalost, šećerna bolest takođe oštećuje krvne sudove pa je to jedan dodatni mehanizam koji za posledicu ima erektilnu disfunkciju kod ove bolesti, uz već spominjano oštećenje nerava (dijabetesna polineuropatija).

Prvi korak u lečenju problema s erektilnom disfunkcijom jeste priznanje samom sebi i najbližoj okolini da problem postoji. Specifični problem koji je uzrok erektilne disfunkcije nameće i način lečenja. Prvi korak je definisanje uzroka, ukoliko je to moguće, a zatim nalaženje najjednostavnijeg i najmanje rizičnog rešenja.

Po najnovijim istraživanjima stručnjaci kao jednu od najboljih rešenja preporučuju korišćenje  proizvoda koji sadrže L-Arginin, jer ima direktni uticaj na seksualno i reproduktivno zdravlje, poboljšava erekciju i pomaže u terapiji neplodnosti. Ova aminokiselina pomaže i oslobađanje seksualnih hormona i širi zid krvnih sudova kavernoznih tela muškog polnog organa. Čak 80 posto aminokiselina u spermi muškarca potiče od L-Arginina, koji pored ovoga i povećava broj i pokretljivost spermatozoida.

Ako je uzrok psihološki, potreban je psihološko-seksualni tretman kod psihologa, psihijatra i seksologa. Ako je uzrok fizički poremećaj, primjenjuje se različito lečenje, zavisno o uzroku. Problem je lakše rešiti ako se pojavio nedavno (tj. ako je „frižak”). Lečenje se može sprovoditi u paru (zajedno sa partnerkom) ili individualno. 

Od čega se sastoji uspešna terapija Šećerne bolesti?

“Cilj odgovarajuće terapije za obolele od dijabetesa treba da čine ozbiljni napori da se postigne što normalnija vrednost glukoze u krvi”

Dr Eliot Joslin

Sveobuhvatna terapija dijabetesa satoji se od pet međusobno isprepletanih i zavisnih  segmenta:

• TERAPIJA (LEKOVI)
• PRAVILNA ISHRANA
• (SAMO)KONTROLA
• FIZIČKA  AKTIVNOST
• EDUKACIJA

Nijedan deo uspešne, sveobuhvatne terapije ne bi trebalo zanemariti, jer jednostavno rečeno tada lečenje šećerne bolesti neće biti uspešno. Ali naravno jedan deo bih ipak ovde izdvojio a to je Samokontrola. Reći ću vam i zašto. Jednostavno ako pojedete neki obrok, a ne izmerite nivo šećera u krvi posle 2 sata, nećete znati kako taj obrok, pojedine namirnice ili kombinacije namirnica utiču na Vaš nivo šećera u krvi.

Ako gledamo iz ugla terapije, bez rezultata samokontrole (temeljno zapisanih u Dnevnik) ni vi a ni vaš lekar neće znati da li vam i koliko snažno lekovi (bez obzira koje koristite) deluju na snižavanje nivoa šećera u krvi, da li koristite pravi lek ili pravu kombinacija lekova, u pravoj dozi i režimu davanja.

Ako opet obratimo pažnju na fizičku aktivnost takođe bez merenja nivoa šećera u krvi nećemo znati kako je recimo brza šetnja uticala na naš organizam i nivo šećera. Dakle moglo bi se reći da samokontrola predstavlja ključ uspešne terapije dijabetesa. Da bi samokontrola pružila svoj maksimum svaki oboleli od šećerne bolesti mora biti edukovan, znati svoju bolest ali i terapiju, razmišljati zašto se neke stvari dešavaju i kada meriti nivo šećera u krvi, kada uzimati lekove , da li samostalno sme (treba)  povećati/smanjiti dozu. Zato edukacija treba biti adekvatna i što se tiče kvaliteta i kvantiteta, tj. treba da je sprovode osposobljene i obučene osobe, ali i da bude redovna – kontinuirana. U slučaju šećerne bolesti učenje je sastavni deo lečenja i ono je doživotno kao i sama terapija.

Dijabetes je timska igra

Naši pacijenti uče više nas, nego što ćemo mi njih ikada.

Dr Anne Peters Harmel

Tim koji brine o Vasem dijabetesu je sastavljen od više podjednako važnih timskih igrača:

• DIJABETOLOG - ENDOKRINOLOG
• LEKAR OPŠTE MEDICINE
• OFTALMOLOG-OČNI LEKAR
• MEDICINSKA SESTRA
• TRENER ZA FIZIČKU AKTIVNOST
• DIJETETIČAR - NUTRICIONISTA
• PSIHOLOG
• Ja, osoba sa dijabetesom

No, opet bih izdvojio jednog iz tima, a to je sam oboleli, JA. Ja sam najvažniji samome sebi, samo ja znam kada me boli, kada nešto nije u redu sa mojim telom. Samo ja prepoznajem znakove Hipo i Hiperglikemije i  samo ja povezujem sve članove moga tima i moju bolest. Ja pomažem lekaru, kazivajući mu o mojim simtomima, problemima, bolovima, ishrani, rezultatima samokontrole. Dajući mu neophodne informacije pomažem lekaru da odabere pravu kombinaciju lekova i terapeutskih alatki kako bismo zajedno držali moju bolest pod kontrolom.  

Tehnike kreativnog mišljenja

dr Saša Avakumović

Kretivan proces i kreativno mišljenje su redovni pratioci života i čine ga zanimljivijim, zabavnijim i naprednijim. Slobodno možemo reći da ne postoji osoba koja ne može biti kreativna, bitno je samo da postoji želja. U poslednje vreme raste broj ljudi koji veruju da se tehnike kreativnog mišljenja mogu učiti i razvijati.U jednom istraživanju sprovedenom na mlađoj populaciji 94 % ispitanika se izjasnilo da je  „uspeh” najvažnija stvar u životu. A da bi to postigli moramo biti kreativni jer kreativnost predstavlja  ključnu veštinu uspeha. Nažalost, ako ne posedujete kreativnost ili ste je u svom svakodnevnom radu zanemarili onda ste se sveli samo na rutinu i ponavljanje, prosečnost. Ovde treba napomenuti i najčešće prepreke kretivnom razmišljanju - strah da nismo u pravu i strah od pravljenja greške. Za kreativnost je potreban trud da se oslobodimo kočnica i strahova, jer naš mozak po svojoj prirodi nije a priori kreativan, zato treba raditi na oslobađanju mozga od inhibitora koji ga ograničavaju u kreativnom razmišljanju. Možemo reći da većinu našeg ponašanja na poslu i izvan njega predstavljaju visoko cenjene veštine i rutinsko ponavljanje istih, dok je kreativnost neophodna za promene, novine, inovacije, invencije, usavršavanje i nove poslovne mogućnosti.

Iz toga razloga kreativnost je postala “tajni sastojak” svakog posla i konkurentna prednost. Psiholozi kažu da je razlog ovakvnom ponašanju komoditet dostupan svima zbog kojega su svi „uspavani i uprosečeni“, ali i strah i inhibicija. Ako menadžment tim jednog preduzeća jedinu nadu za pobedu, preživljavanje i veći profit vidi u  stručnosti, a  biti stručniji u odnosu na konkurenciju postaje imperativ, onda se ovakvo preduzeće nalazi na lošem putu. Naime, morate priznati da ne možete sprečiti svoju konkurenciju da se stručno usavršava, možda na isti način kao i vi ili možda čak i bolje. Takođe, ako se osećate sputano, ili vam menadžment tim ne da da se „razigrate“ teško je da budete kreativni. Samo uklanjanje sputanosti nije  uslov da razvijate kreativno razmišljanje, potrebna je želja,volja i jasan cilj. Ne postoji osoba koja ne može kreativno razmišljati, mada moramo priznati da ne poseduju svi istu kreativnos. Svako od nas ima dar za nešto više a za nešto manje. 

Za razliku od usavršavanja koje može biti isto, kreativno mišljenje je originalno, i to ga razlikuje od drugih vrsta mišljenja. Kreativna dostignuća su izuzetna, retka, neobična, jedinstvena i neponovljiva, a odlikuje ih pokretljivost i elastičnost. Elastičnost predstavlja sposobnost dolaska do velikog broja ideja i rešenja, a pokretljivost mišljenja je sposobnost promene rešenja[1] U stvarnom životu velika većina ljudi se zadovoljava nekim rešenjem i nema potrebu da ga menja, već ga samo koristi i primenjuje. Međutim, ako ste kretivni mislilac onda želite da promenit postojeće rešenje, da ga dopunite, unapredite, razvijete ili u potpunosti izmenite.

Šta je kreativnost?

Kreativno razmišljanje uključuje razdvajanje i restruktuiranje našeg znanja o nečemu u cilju postizanja nečeg novog u okviru postojeće prirode stvari.(Wertheimer 1959)[2] Postoje brojne definicije krativnosti. Velika većin definicija sugeriše ideju da je kreativnost stvaranje novih ideja koje uključuju radikalno otkriće ili rešenje problema, odnosno temeljno reformulisanje problema ili procesa (Newell and Shaw 1972).[3] Kod nekih autora kreativnost obuhvata kreativno rešenje koje se jednostavno može ukopiti u već postojeće rešenje na drugačiji način. Higgins (1999) je dao definiciju da kreativno rešenje bilo novo ili unapređeno (već postojeće)  mora imati vrednost .[4]

Po Higginsu kreativnost se definiše sa četrir slova P[5]:

·         Product (rezultat ili proizvod)

·         Possibilities (mogućnosti organizacione kulture)

·         Processes (proces, postupak, tehnika)

·         Personal and group creativity (lična i grupna kreativnost)

Prvi P - proizvod ili rezultat se ne pojavljuje dok ostala tri P nisu aktivirana i u funkciji. Pored ovoga kreativno mišljenje uključuje motivaciju i emocije. S druge strane po Bodenu (1998)[6] postoje tri glavne vrste kreativnosti:

·         Kombinacija-spajanje, ova kreativnost uključuje nove kombinacije već poznatih ideja-rešenja

·         Istraživanje- istraživanje i analiziranje već postojećih ideja i koncepcija i uz pomoću njih stvaranje novih

·         Transformacija-promena nekih dimenzija, struktura i ideja tako da nastaju nove ideje i strukture

Kreativno razmišljanje igra značajnu ulogu u nastanku i stvaranju inovacija. Ovde bi naglasio razliku između inovacije i invencije. Invencija je relativna ili apsolutna novina u odndosu na postojeće stanje i u osnovi je to prva faza u stvaralačkom procesu. Inovacija je praktično primenjena invencija. Veliki broj naučnih radova ukazuje na vezu između upravljanja i razvoja intelektualnog kapitala i kreativnosti. Upravljanje inetelktualnim kapitalom zahteva sistemski pristup koji će omogućiti kreativnom razmišljanju i kreativnosti da ostvari kompetitivnu prednost i unapredi poslovanje. Jednostavno rečeno kreativnost je sposobnost da se stvari vide i urade na nov i/ili drugačiji način.

Kreativno i pozitivno mišljenje u poslovnoj praksi

Školski sistem i obrazovanje nažalost nedovoljno rade na razvijanju kreativnog uma i razmišljanja kod dece. Razlozi su mnogostruki. Kreativnost uglavnom vezuje svet umetnosti,te je ustaljeno mišljenje većine da je kreativnost isključivo vezana za talenat pojedica. Ovo se kasnije nastavlja i na radnom mestu gde se kreativnost vezuje za slučajnu kombinaciju događaja i sretan splet  okolnosti. Iz ovoga proizlazi da se povodom toga ništa ne može uraditi i da se sa kreativnosti čovek rađa. Naprotiv, kreativnost se uči! Ovakav negativan pristu krativnom razmišljanju leži u činjenici da svaka vredna kreativna ideja mora biti i logična, ako nije logična na prvi pogled obavezno je i odbačena, ali onda ne možemo govoriti o kreativnosti, jer kreativnost pomera granice logike.  Kreativna ideja na prvi pogled nije uvek logična, potrebno je vreme da se uoči njena vrednost i da se uvidi rezultat  njene primene. Ovo se naziva samoupravljivi sistem. Nažalost, većina preduzeća, škola i ljudi ne želi da sa pasivnih sistema gde se nalazi većina pređe  na samoupravljive sisteme, koji potiču kreativnost. Kreativan pristup se odbacuje i zbog činjenice da kreativne ideje nastaju same od sebe, u trenutku inspiracije na osnovu nečijeg talenta da smišlja ideje. Naše je samo da pronađemo ove ljude i sačekamo taj trenutak inspiracije kada moramo ohrabriti kreatore da razvijaju ideje. Međutim, nauka i život pokazuju da kreativno mišljenje poseduju svi i da ga treba negovati i razvijati. Kreativno mišljenje je divergentno jer nudi vše rešenja. U poslovnoj psihologiji koriste se različite tehnike za podsticanje i razvijanje kreativnog razmišljanja kod zaposlenih. U osnovi kreativan način razmišljanja se može stimulisati slobodnom voljom i sistemom korak po korak (lateralno razmišljanje). Po Števančecu (2006)  najčešće tehnike koje se koriste u rađanju ideja u preduzeću su: tehnika prostih asocijacija, analiza pomoću metafora-poređenja, analiza pomoću liste delatnosti, lista pitanja (intervju), smašna pitanja, imitiranje-industrijska špijunaža, analiza tuđih grešaka, raščlanjivanje problema na delove.[7] Sve ove tehnike se mogu primenjivati u grupi ili pojedinačno. Kreativno razmišljanje i njegov rezultat su uglavnom kombinacija originalnosti i prikladnog razmišljanja. Edward De Bono (1967) je uveo pojam lateralnog načina razmišljanja, koji u osnovi zahteva promenu načina posmatranja i rezonovanja stvari-promena paradigme posmatranja. U osnovi mi očekujemo da se stvari dešavaju na uobičajen način i ne razmišljamo kreativno, ako bi kojim slučajem mogli da zaobiđemo uobičajeni tok misli i razmišljanja te preko bočnog toka ponovo sagledamo problem, doćićemo do novog kreativnog rešenja. [8] No, generalno ako želimo pronaći rešenje onda je neophodno prvo uočiti i prihavtiti problem, pa analizirati problem, pronaći moguća rešenja, izabrati najbolja od njih i na kraju treba izabrano rešenje implemetnirati i sprovesti do kraja.

Pozitivni stavovi su katalizator kretivnog razmišljanja

Svako od nas bi problem trebao posmatrati kao interesantnu i emotivno prihvatljivu pojavu. Većina ljudi negira probleme i okreće glavu od njih. Oni su osuđeni da gube bitku sa problemima. Za razliku od većine kretivni čovek se hvata u koštac sa problemima i pokušava da pronađe rešenja. „Rešavanje problema je zabavan proces, donosi nova znanja, nagrađuje, izgrađuje ego i pruža pomoć celokupnom društvu“[9]. Kretaivno mišjenje podrazumeva radoznalost i izazov. Iz radoznalosti čovek pronalazi rešenja i otkriva novine. Pozitivan stav prema životu i verovanje da se većina problema može rešiti su osnove kretivnog razmišljanja. Konstruktivno  nezadovoljstvo predstvalja pozitivno nezadovoljstvo koje traži rešenja problema. Ono nam pomaže da tražimo probleme i samim time ih češće i rešavamo. Priču i pristup problemu treba graditi sa pozitivnim stavom, uvek treba gledati dobre strane problema i/ili situacije, i na osnovama pozitivnog pristupa tražiti rešenja. Svako rešenje treba da prođe test javnosti tek tada znamo da li smo uspeli ili ne.

Koje su prepreke kreativnom načinu razmišljanja

Već sam naveo neke od prepreka kreativnom mišljenju kao što su strah od novog i pogrešno gledanje na kretivnost. Pored ovoga kao prepreke kretivnom mišljenju nalazimo i negiranje problema. Nažalost mnogi ljudi odbijaju da se suoče sa problemom, čak negiraju njegovo postojanje i uoče ga tek (i prihvate) kada je obim problema toliko velik da ge je jako teško rešavati.  Sledeći stav koji predstavlja prepreku kretivnom mišljenju je uverenje da se nešto ne može uraditi, to je predaja unapred, bez pokušaja da se bilo šta uradi. Stav ne mogu to da radim ili ne postoji ništa što ja mogu da uradim povodom toga, predstavlja negaciju i omalovažavanje samog sebe i svojih sposobnosti. Problem će rešiti eksperti a ja nisam ekspert i samim time ne mogu ga rešiti. Ovo je i lakši put (nažalost i najčešći).  Mišljenje da  ja nisam kreativan/a, negativno utiče na kretivno mišljenje. Svako u sebi poseduje dozu kretivnosti do određene granice.  Šta će pomisliti okolina je kod nekih veoma važno. U nekim društvima postoji loš stav da treba biti prosečan, ne treba se isticati. Već smo rekli da je strah od neuspeha jedan od glavnih prepreka za kreaivnost, kreativno razmišljanje i rešavanje problema. Ovaj stav treba promeniti, jer neuspeh  je jedno od posledica naše aktivnosti i može biti očekivan a kao takav i prihvaćen. Treba podizati svest o činjenici da ne postoji ništa loše u neuspehu. Ako nismo uspeli znači da smo preduzeli  neku aktivnost, pokušali da se nešto uradi. Sa tačke kretivnosti mnogo je bolje pokušati i ne uspeti u namerama nego uopšte ne pokušati uraditi ništa, nažalost u našoj civilizaciji obrnuto je češće i više prihvaćeno. Greške nisu zabavne ali se iz njih može mnogo naučiti.

Put koji vodi ka kreativnom mišljenju (kojim se ređe ide ali se ipak ide)

Moderni menadžment radi u stanju stalnih  promena, koje predstavljaju i šansa i opasnost. Ova ˝burna˝ vremena zahtevaju kreativn razmišljanje i kreativnost. Nove ideje guraju preduzeće unapred, a njihov nedostatak vodi unazad. U ovim procesima uloga menadžera je sve složenija jer oni poseduju autoritet da pokrenu proces inovacija i istraživanja novih proizvoda i usluga, i na taj način unaprede poslovanje. Menadžment može biti generator kreativnosti, ali i glavna prepreka kreativnom mišljenju. Mišljenje u jednom preduzeću treba biti divergentno, što znači da misli nisu usmerene samo na jedno rešenje, već na mnogo različitih mogućih rešenja. Ako razmišljamo konvergentno onda vidimo samo jedno rešenje i sav napor je usmeren pronalaženju puteva do tog rešenja, drugih rešenja nema. Na ovo se nadovezuje vertikalno i lateralno mišljenje.
Vertikalno mišljenje - ˝korak po korak˝ se razvija postepeno. Kod njega je misaoni proces usmerena ka jednom cilju i jednom rešenju. Kontrola svesti je jaka i osigurava usmerenost misli ka tom jedinom rešenju. Ovo je spor, racionalan i kontinuiran proces, koji često može biti efikasan. Za razliku od ovakvog linearnog mišljenja lateralno mišljenje ide ˝krivudavim˝ putem  ima ˝skokove˝. Ovde asocijacije i ideje  naviru sa svih strana i obogaćuju glavni tok misli. U ovom procesu nema ograničenja, zabrana, kontrole, samokritike. Pošto ideje dolaze iznenada rešenje se iznenada nametne kao bljesak. Kako bi bili uspešni u kreativnom razmišljanju mora postojati ravnoteža vertikalnog i lateralnog mišljenja. Slobodni lateralni procesi generiraju originalne i nove  ideje, daju mašti „na volju“. Dok se vertikalnim procesima misli sređuju, ideje analiziraju, izabiru se najbolje, najefikasnije i najdelotvornije koje ćemo kasnije primeniti. Moderni menadžeri treba da  prepoznaju i motivišu najkreativnije među svojim saradnicima, i da zajedno sa njima i svojim timom traže nove ideje i rešenja problema.

Kako bi se ostvarili maksimalni kreativni potencijali pojedinaca i tima, koriste se tehnike koje mogu doprineti boljim rezultatima. Grupne tehnike rađanja ideja su brainstorming (oluja mozgova), zapisivanje misli (brainwriting) i delfi metoda. Jedna od osnovnih grupnih tehnika je ˝oluja mozgova˝ (brainstorming), koja podrazumeva  da se od grupe ljudi dobije veliki broj ideja za kratko vreme. Pošto je ovo najčešća tehnika i ujedno najjednostavnija, ali i najefikasnijih metoda grupnog kreativnog mišljenja opisaćemo je malo detaljnije. Ona ne zahteva veće iskustvo ili pripremu, osim veštog voditelja. Osnovne pretpostavke za ˝oluju mozgova˝ su da  grupa broji od 6 do 12 ljudi, da traje do 45 minuta, da je problem unapred definisan a potrebne informacija predočene unapred. Kod brfainstorminga atmosfera je opuštena  bez spoljnih ometanja i posmatrača, postoji potpuna sloboda iznošenja mišljenja i novih ideja a svaka ideja se tretira isto. Niko nema pravo da podcenjuje, ocenjuje, kritikuje ili omalovažava bilo koju ideju. Efekti ovakvog procesa suvišestruki:

·         identifikuju se ideje koje odmah imaju praktičnu primenu

·         dobiju se ideje koje dalje treba  razraditi

·         analiziraju se novi pristupi radu i problemu

Brainwriting se koristi kod grupa koje broje 4 do 7 osoba i obrađuje manje stručne probleme sa većim brojem mogućih rešenja.  Delfi metof je metoda koja predviđa razvoj preduzeća a zasniva se na statističkoj obradi i analizi mišljenja eksperata za određenu oblast. Prognoze dobijene na ovom principu se proveravaju nakon određenog perioda.

Tabela 1. Razlike između kritičkog i kretivnog razmišljanja po Harrisu:[10]

Kritičko razmišljanje	Kretivno razmišljanje
analitično	generativno
konvergentno	divergentno
vertikalno	lateralno
verovatnoća	mogućnost
rasuđivanje	odloženo rasuđivanje
fokusirano	difuzno, opširno
objektivan	subjektivan
odgovor	Neki odgovor
leva hemisfera mozga	desna hemisfera mozga
verbalan	vizualan
linearan	asociativni, pridodat
razuman	obilje, plodnost,  novitet
da ali	da i

Literatura:

Števančec, D. (2006)  Lični menadžment. Maribor, Doba fakultet

Wertheimer, M. (1959)  Productive thinking.  New York, Harper & Brothers

Higgins, J.M. (1994) Creative Problem Solving Techniques: The Handbook of New Ideas for Business. Florida: New Management Publishing Company, Inc.

Newell, A. And Shaw, J.C. (1972), Human problem solving, Prentice Hall, Englewood Cliffs, Nj, pp 144-174

Higgins, L.F. (1999), Applazing principles of creativity management to marketing research efforts in high technology markets, Industrial Marketing Management, No. 28. pp. 305-317

Boden, M.A. (1998), Creativity and artificial intelligence, Artificial intelligence, No 103, pp 347-356

Ristić,D.,Boršoš,A. Kliček,T. (2010),  Kreativnost kao katalizator razvoja intelektualnog kapitala,Novi Sad,Fakultet za menadžment

http://www.virtualsalt.com/crebook1.htm

---

[1]    Števančec, D. (2006) Lični menadžment. Maribor, Doba fakultet

[2]    Wertheimer, M. (1959) Productive thinking. New York, Harper & Brothers

[3]             Newell, A. And Shaw, J.C. (1972), Human problem solving, Prentice Hall, Englewood Cliffs, Nj, pp 144-174

[4]             Higgins, L.F. (1999), Applazing principles of creativity management to marketing research efforts in high technology markets, Industrial Marketing Management, No. 28. pp. 305-317

[5]             Higgins, J.M. (1994). Creative Problem Solving Techniques: The Handbook of New Ideas for Business. Florida: New Management Publishing Company, Inc.

[6]             Boden, M.A. (1998), Creativity and artificial intelligence, Artificial intelligence, No 103, pp 347-356

[7]   Števančec, D. (2006)  Lični menadžment. Maribor, Doba fakultet

[8]    De Bono, E. (1967), The Use of Lateral Thinking, Jonathan Cape, London

[9]             Ristić,D.,Boršoš,A. Kliček,T. (2010),  Kreativnost kao katalizator razvoja intelektualnog kapitala,Novi Sad,Fakultet za menadžment

[10]  http://www.virtualsalt.com/crebook1.htm,  pristup 10.mart 2012

Kako dijagnostikovati svoj zdravstveni status: 7 faza bolesti

Jeste li ikada čuli da neko kaže: "Ne mogu verovati kako je iznenada dobio rak jetre. On je izgledao tako zdravo." ili "Ja sam bila jako šokirana kada sam saznala da ima rak dojke. Vidila sam je pre neki dan i ona je izgledala jako dobro."

Bolesti, posebno rak, nikada se ne dogodi odjednom. Obično smo mi uradili mnogo zloupotreba sa našim organizmom, proveli smo smo naše telo kroz mnogo grehova protiv prirode prije nego se rak napokon dogodio. Zagovornici prirodne medicine kažu da ima 7 faza bolesti kroz koje prolazi naše telo pre dolaska na tačku iz koje nema povratka. Što ranije postanemo svesni tih signala, upozorenja koje nam daje naše telo,  brže ćemo poduzeti mere za njihovo rešavanje, i bolje možemo održavati naše zdravlje.

Koje su to 7 faza bolesti?

Faza 1 - Iscrpljenost

Faza 2 - Toksemija

Faza 3 - Iritacija

Faza 4 - Upala

Faza 5 - Ulceracije

Stage 6 – Otvrdnuća, ČVOROVI, DEFORMACIJA

Faza 7 – Nekroza - Smrt ćelije, Kancer (Rak)

Faza 1 - iscrpljenost

Iscrpljenost ustvari znači gubitak ili manjak energije. To je stanje kad nedovoljno energije dolazi u ćelije, I nastaje stanje u kojem ćelije troše više energije nego što stvara. Imamo manjak energije na ćelijskom nivou.

Energija je suština života. Naše telo treba 2 oblika energije da opstane i obavljata sve svoje svakodnevne funkcije:

(A) Hemijska energija, koja dolazi iz zdrave uravnotežene ishrane. Hrana proizvodi glukozu, izvor energije koje naše ćelije koriste.

(B) Vitalna/ energija nerava ili chi, koja dolazi od sunca, čiste vode i svežeg vazduha.

Da bi naše energija bila u skladu sa našim potrebama, moramo se redovno I dovoljno odmarati ali treba  i znati kako kontrolisati - upravljati svakodnevnim stresom.

Postoji 5 glavnih područja kada naše telo koristi energiju:

- razmišljanje

- pokreti

- probava

- metabolizam

- eliminacija

Kada naše telo ne stvara dovoljno energije za svoje svakodnevne zadatke, ono postaje oslabljeno i  istovremeno se smanjuje njegova sposobnost za vraćanje istrošene energije. Kako bismo počeli štedeti energiju prvi se isključuje naš proces eliminacije. Naše telo nije više u mogućnosti očistiti toksične nusproizvode metabolizma i ostataka hrane. Ovaj neeliminisani otpad se akumulira-nakuplja u našem tielu. Na kraju, naše telo postaje preopterećen sa nakupljenim otrovnim materijama. A to je ono što uzrokuje iscrpljenost I toksemiju.

Simptomi - umoran, trom, pospan, gubitak apetita, zatvor, mučnina, ima osećaj da nije  " skroz normalan, nešto mu fali".

Faza 2 - Toksemija

Toksemija je akumulacija NE-eliminisanih toksina. Toksini dolaze iz 2 izvora:

(A) Interni toksini - naš vlastiti metabolizam (proizvodi I stvara ga ugljen dioksid) i bakterije fermentacijom probavljene hrane.

(B) Spoljašni toksini – iz hrane, pesticida, hemikalija u vazduhu i vodi, lekova.

Naše telo prepoznaje takvu situaciju i pokušava se osloboditi toksina. U početku, bolest će biti "akutnog" tipa. Možemo imati prehladu, groznicu ili grip.

Naše telo zbog vlastite koristi se prvo odreklo oslobađanja otrova I održavanja interne čistoće, te počinje da skladišti NE-eliminisane toksine kako bi se produžio život ćelija I organa. Ovo skladištenje NE-eliminisanih materija ometa apsorpciju I transport kiseonika i hranjivih materija do naših ćelija i doprinosi našem unutrašnjem zagađenja. Toksini se pojavljuju I koncentrišu se u krvi, u limfnim čvorovima i tkivima našeg tela. Naše telo počinje propadanje i tone sve dublje u bolest, što je rezultiralo u drugoj vrsti bolesti  "hroničnog" tipa, kao što su bolesti srca, osteoporoze, artritisa.

Simptomi - osećaj više umorna i tromiji organizam, groznica, grip, prehlade, curenje iz nosa.

Faza 3 - Iritacija

Skladištenje otpadnih materija u našem telu sprečava asimilaciju kiseonika i pravinu ishranu naših ćelija. Naše ćelije apsorbiraju puno vode kako bi razredile Otpad / toksine koji naše telo nakuplja. Kako se naše ćelije i dalje izložene nedostatku kiseonika i hrane, kao i povećanog pritiska zadržavanje vode, počinju slati signale boli.

Neki signale upozorenja su: svrbež kože, mučnina, osjećaj nervoze, produžena nervoza, depresija, anksioznost i brige, česte glavobolje, produžena nelagodnost i bol, još više poteškoće sa spavanjem, dobijanje  na težini, obložen jezik, loš dah, povećana miris tijela,  tamni krugovi ispod očiju, nepravilni / težih menstrualni ciklusi.

Kada se kontinuirano ignorišu znaci iscrpljenosti, toksemije i iritacije, otrovni talog se nakuplja I postiže još višu koncentraciju, što rezultira u fazu 4. bolesti.

Faza 4 -  Inflamacija - Upala

Najintenzivniji napor našeg tela da se očisti je inflamacija ili upala. Ovo je pokušaj našeg tela da vrati naše ćelije u normalu. Mi smo upozoreni na problem u  vidu različitih znakova upozorenja, ali i stvarne boli. Inflamacija je čišćenje, načina iscjeljivanja, naše tijelo pokušava popraviti samo sebe. Sa inflamacijom-upalom, toksini u našem telu su obično koncentrisani u određenom području za eliminaciju otrova.

Ovo područje postaje upaljeno i natečeno zbog stalne iritacije od strane otrovnih materija. Lekari su u mogućnosti da nam dijagnostikuju problem s nastavkom "-itis" (doslovno znači "upala") i daju mu ime:

Angina - Upala krajnika

Ezofagitis - upala grla

Apendicitis - upala slijepog crijeva

Hepatitis - upala jetre

Nefritis - upala bubrega

Artritis - upala zglobova

Kolitis - upala debelog crijeva

Limfadenitis - upala limfnih čvorova

Gastritis - upala želuca

Dermatitis - upala kože

Karditis - upala srca

Ileitis - upala tankog crijeva

Groznica i inflamacija-upala su odgovor našeg telo na životnu opasnost koja se sprema. To je dokaz povećane i intenzivne telesne aktivnosti usmerene na čišćenje i popravak. Groznica je lekovita aktivnost. Nažalost, kad lekari potisnu taj iscjeljujuću simptom sa lekovima, organizam dodaje na ionako visoke nivoe toksina u našem telu, još više toksina, što rezultira u sledećoj fazi bolesti.

Faza 5 - Ulceracije

Naše telo je izloženo sa puno otrova dugo vremena tako da je veliki, masivan broj ćelija i tkiva su van funkcije ili su uništene. Naše telo, osećajući potrebu da se eliminišu nagomilani toksini, stvara čir (npr. otvor na koži) kao izlaz da se reši toksina. Ovo stanje je često vrlo bolno, jer su pogođeni I nervi. Čir će lečiti I omogućiti da spusti nivo toksina, a otrovi i toksini su ispušteni van.

Moderna medicina vidi čireve kao negativnu pojavu i primjenjuje kreme, losione, antibiotike itd u pokušaju da se zaustavi i lečiti čir, ne shvaćajući što je to fiziološki process pomoću kojeg telo na prirodan način pokušava da izbaci otrovne materije van organizma.

Dakle, čir se može promatrati kao posljedica telesne degeneracije, odnosno delovanje našeg tela da bi se produžio život i zadržalo zdravlje.

Stage 6 - Otvrdnuće

Otvrdnuće je zadebljanje i otvrdnuće tkiva, kada naše telo pokušava zaštititi sebe. Toksična materija biva ograđena od strane tkiva I stvara čvoriće, kako bi zaustavili širenje toksičnih materija slobodno kroz naše telo. Ovi čvorovi,  otvrdnuća tkiva poznata su po imenima kao što su tumor, izraslina ili miom. Formiranje "vodenih žuljeva", žuljevi ili klavusi su također oblici otvrdnuća.

Otvrdnuće je posljednja faza kada naše telo još uvek može kontrolisati svoje ćelije. Ako ćemo poduzeti neke od korektivnih mera i promeniti naše navike, sva upozorenja, koja su se pojavila tokom ovih 6 faza, će se zaustaviti. Ali, ako mi i dalje ignorišemo signale upozorenja i nastavimo po starom sa trovanjem i dalje, naše ćelije će postati paraziti.

Faza 7 - Fungation / Rak

To je krajnja tačka dugog razvoja bolesti,I ona je obično fatalna. U zdravoj osobi, svaka grupa ćelija ima svoju  zadaću u korist našeg tela kao celine. Međutim, kada su se naši unutrašnji uslovi pogoršali do te mere da je normalan aerobni proces više nije moguć, ćelije će se promeniti i početi preživljavati u kiseloj sredini I pomoću anaerobnog procesa (bez kiseonika).

Na primer, organizam se ruši na mestu gde nema hrane I kiseonika. Želite li ostati živi? Vi trebate završiti process u kojem jedete svoje suputnike, svoje ćelij, kako bi nastavili preživljavanje.

Pored toga, naše ćelije se umnožavaju slučajno, na neorganizovan način. One žive u kiseloj, zatrovanoj okolini bez kiseonika i naš mozak više ne može kontrolisati njihov rad I umnožavanje. Ove ćelije postaju paraziti, koji žive bez obzira da li  mogu dobiti hranjive materije kako bi preživele. Pored toga one ne pridonose našem telu I njegovom normalnom radu. One su se pretvorile u ćelije kancera- raka.

Zaključak

Dakle, imate - 7 faza bolesti, pomoću kojih možete dijagnostikovati stanje vašeg zdravlja.

Rak je očekivana posledica toksemije, osim ako se oslobodimo toksina i polako izložimo naše mutirane ćelije kiseoniku i pretvorimo ih opet u normalne ćelije. Drugim rečima, kad našem telu daamo kvalitetne hranjive materije, povećali smo mu vitalnost, smanjili nivo toksina, tako da naše telo može početi popravljati ćelije, razmenu materija  i obnavljati život na ćelijskom nivou.

Tokom procesa ozdravljenja, otrovni otpad će se “probuditi” i vratiti u krvotok da se eliminiše iz tela. Ovo nije ugodno, ali je nužan proces da bi se dogodilo ozdravljenje. Nemojte ga ugušiti uzimanjem lekova. Budite strpljivi i dajte mu vremena da ide kroz ceo proces. Naše zdravstveno stanje će se vraćati unatrag istim putem koji nas vodi do bolesti samo u obrnutom procesu, unazad, ka zdravlja.