Tehnike kreativnog mišljenja

dr Saša Avakumović

Kretivan proces i kreativno mišljenje su redovni pratioci života i čine ga zanimljivijim, zabavnijim i naprednijim. Slobodno možemo reći da ne postoji osoba koja ne može biti kreativna, bitno je samo da postoji želja. U poslednje vreme raste broj ljudi koji veruju da se tehnike kreativnog mišljenja mogu učiti i razvijati.U jednom istraživanju sprovedenom na mlađoj populaciji 94 % ispitanika se izjasnilo da je  „uspeh” najvažnija stvar u životu. A da bi to postigli moramo biti kreativni jer kreativnost predstavlja  ključnu veštinu uspeha. Nažalost, ako ne posedujete kreativnost ili ste je u svom svakodnevnom radu zanemarili onda ste se sveli samo na rutinu i ponavljanje, prosečnost. Ovde treba napomenuti i najčešće prepreke kretivnom razmišljanju - strah da nismo u pravu i strah od pravljenja greške. Za kreativnost je potreban trud da se oslobodimo kočnica i strahova, jer naš mozak po svojoj prirodi nije a priori kreativan, zato treba raditi na oslobađanju mozga od inhibitora koji ga ograničavaju u kreativnom razmišljanju. Možemo reći da većinu našeg ponašanja na poslu i izvan njega predstavljaju visoko cenjene veštine i rutinsko ponavljanje istih, dok je kreativnost neophodna za promene, novine, inovacije, invencije, usavršavanje i nove poslovne mogućnosti.

Iz toga razloga kreativnost je postala “tajni sastojak” svakog posla i konkurentna prednost. Psiholozi kažu da je razlog ovakvnom ponašanju komoditet dostupan svima zbog kojega su svi „uspavani i uprosečeni“, ali i strah i inhibicija. Ako menadžment tim jednog preduzeća jedinu nadu za pobedu, preživljavanje i veći profit vidi u  stručnosti, a  biti stručniji u odnosu na konkurenciju postaje imperativ, onda se ovakvo preduzeće nalazi na lošem putu. Naime, morate priznati da ne možete sprečiti svoju konkurenciju da se stručno usavršava, možda na isti način kao i vi ili možda čak i bolje. Takođe, ako se osećate sputano, ili vam menadžment tim ne da da se „razigrate“ teško je da budete kreativni. Samo uklanjanje sputanosti nije  uslov da razvijate kreativno razmišljanje, potrebna je želja,volja i jasan cilj. Ne postoji osoba koja ne može kreativno razmišljati, mada moramo priznati da ne poseduju svi istu kreativnos. Svako od nas ima dar za nešto više a za nešto manje. 

Za razliku od usavršavanja koje može biti isto, kreativno mišljenje je originalno, i to ga razlikuje od drugih vrsta mišljenja. Kreativna dostignuća su izuzetna, retka, neobična, jedinstvena i neponovljiva, a odlikuje ih pokretljivost i elastičnost. Elastičnost predstavlja sposobnost dolaska do velikog broja ideja i rešenja, a pokretljivost mišljenja je sposobnost promene rešenja[1] U stvarnom životu velika većina ljudi se zadovoljava nekim rešenjem i nema potrebu da ga menja, već ga samo koristi i primenjuje. Međutim, ako ste kretivni mislilac onda želite da promenit postojeće rešenje, da ga dopunite, unapredite, razvijete ili u potpunosti izmenite.

Šta je kreativnost?

Kreativno razmišljanje uključuje razdvajanje i restruktuiranje našeg znanja o nečemu u cilju postizanja nečeg novog u okviru postojeće prirode stvari.(Wertheimer 1959)[2] Postoje brojne definicije krativnosti. Velika većin definicija sugeriše ideju da je kreativnost stvaranje novih ideja koje uključuju radikalno otkriće ili rešenje problema, odnosno temeljno reformulisanje problema ili procesa (Newell and Shaw 1972).[3] Kod nekih autora kreativnost obuhvata kreativno rešenje koje se jednostavno može ukopiti u već postojeće rešenje na drugačiji način. Higgins (1999) je dao definiciju da kreativno rešenje bilo novo ili unapređeno (već postojeće)  mora imati vrednost .[4]

Po Higginsu kreativnost se definiše sa četrir slova P[5]:

·         Product (rezultat ili proizvod)

·         Possibilities (mogućnosti organizacione kulture)

·         Processes (proces, postupak, tehnika)

·         Personal and group creativity (lična i grupna kreativnost)

Prvi P - proizvod ili rezultat se ne pojavljuje dok ostala tri P nisu aktivirana i u funkciji. Pored ovoga kreativno mišljenje uključuje motivaciju i emocije. S druge strane po Bodenu (1998)[6] postoje tri glavne vrste kreativnosti:

·         Kombinacija-spajanje, ova kreativnost uključuje nove kombinacije već poznatih ideja-rešenja

·         Istraživanje- istraživanje i analiziranje već postojećih ideja i koncepcija i uz pomoću njih stvaranje novih

·         Transformacija-promena nekih dimenzija, struktura i ideja tako da nastaju nove ideje i strukture

Kreativno razmišljanje igra značajnu ulogu u nastanku i stvaranju inovacija. Ovde bi naglasio razliku između inovacije i invencije. Invencija je relativna ili apsolutna novina u odndosu na postojeće stanje i u osnovi je to prva faza u stvaralačkom procesu. Inovacija je praktično primenjena invencija. Veliki broj naučnih radova ukazuje na vezu između upravljanja i razvoja intelektualnog kapitala i kreativnosti. Upravljanje inetelktualnim kapitalom zahteva sistemski pristup koji će omogućiti kreativnom razmišljanju i kreativnosti da ostvari kompetitivnu prednost i unapredi poslovanje. Jednostavno rečeno kreativnost je sposobnost da se stvari vide i urade na nov i/ili drugačiji način.

Kreativno i pozitivno mišljenje u poslovnoj praksi

Školski sistem i obrazovanje nažalost nedovoljno rade na razvijanju kreativnog uma i razmišljanja kod dece. Razlozi su mnogostruki. Kreativnost uglavnom vezuje svet umetnosti,te je ustaljeno mišljenje većine da je kreativnost isključivo vezana za talenat pojedica. Ovo se kasnije nastavlja i na radnom mestu gde se kreativnost vezuje za slučajnu kombinaciju događaja i sretan splet  okolnosti. Iz ovoga proizlazi da se povodom toga ništa ne može uraditi i da se sa kreativnosti čovek rađa. Naprotiv, kreativnost se uči! Ovakav negativan pristu krativnom razmišljanju leži u činjenici da svaka vredna kreativna ideja mora biti i logična, ako nije logična na prvi pogled obavezno je i odbačena, ali onda ne možemo govoriti o kreativnosti, jer kreativnost pomera granice logike.  Kreativna ideja na prvi pogled nije uvek logična, potrebno je vreme da se uoči njena vrednost i da se uvidi rezultat  njene primene. Ovo se naziva samoupravljivi sistem. Nažalost, većina preduzeća, škola i ljudi ne želi da sa pasivnih sistema gde se nalazi većina pređe  na samoupravljive sisteme, koji potiču kreativnost. Kreativan pristup se odbacuje i zbog činjenice da kreativne ideje nastaju same od sebe, u trenutku inspiracije na osnovu nečijeg talenta da smišlja ideje. Naše je samo da pronađemo ove ljude i sačekamo taj trenutak inspiracije kada moramo ohrabriti kreatore da razvijaju ideje. Međutim, nauka i život pokazuju da kreativno mišljenje poseduju svi i da ga treba negovati i razvijati. Kreativno mišljenje je divergentno jer nudi vše rešenja. U poslovnoj psihologiji koriste se različite tehnike za podsticanje i razvijanje kreativnog razmišljanja kod zaposlenih. U osnovi kreativan način razmišljanja se može stimulisati slobodnom voljom i sistemom korak po korak (lateralno razmišljanje). Po Števančecu (2006)  najčešće tehnike koje se koriste u rađanju ideja u preduzeću su: tehnika prostih asocijacija, analiza pomoću metafora-poređenja, analiza pomoću liste delatnosti, lista pitanja (intervju), smašna pitanja, imitiranje-industrijska špijunaža, analiza tuđih grešaka, raščlanjivanje problema na delove.[7] Sve ove tehnike se mogu primenjivati u grupi ili pojedinačno. Kreativno razmišljanje i njegov rezultat su uglavnom kombinacija originalnosti i prikladnog razmišljanja. Edward De Bono (1967) je uveo pojam lateralnog načina razmišljanja, koji u osnovi zahteva promenu načina posmatranja i rezonovanja stvari-promena paradigme posmatranja. U osnovi mi očekujemo da se stvari dešavaju na uobičajen način i ne razmišljamo kreativno, ako bi kojim slučajem mogli da zaobiđemo uobičajeni tok misli i razmišljanja te preko bočnog toka ponovo sagledamo problem, doćićemo do novog kreativnog rešenja. [8] No, generalno ako želimo pronaći rešenje onda je neophodno prvo uočiti i prihavtiti problem, pa analizirati problem, pronaći moguća rešenja, izabrati najbolja od njih i na kraju treba izabrano rešenje implemetnirati i sprovesti do kraja.

Pozitivni stavovi su katalizator kretivnog razmišljanja

Svako od nas bi problem trebao posmatrati kao interesantnu i emotivno prihvatljivu pojavu. Većina ljudi negira probleme i okreće glavu od njih. Oni su osuđeni da gube bitku sa problemima. Za razliku od većine kretivni čovek se hvata u koštac sa problemima i pokušava da pronađe rešenja. „Rešavanje problema je zabavan proces, donosi nova znanja, nagrađuje, izgrađuje ego i pruža pomoć celokupnom društvu“[9]. Kretaivno mišjenje podrazumeva radoznalost i izazov. Iz radoznalosti čovek pronalazi rešenja i otkriva novine. Pozitivan stav prema životu i verovanje da se većina problema može rešiti su osnove kretivnog razmišljanja. Konstruktivno  nezadovoljstvo predstvalja pozitivno nezadovoljstvo koje traži rešenja problema. Ono nam pomaže da tražimo probleme i samim time ih češće i rešavamo. Priču i pristup problemu treba graditi sa pozitivnim stavom, uvek treba gledati dobre strane problema i/ili situacije, i na osnovama pozitivnog pristupa tražiti rešenja. Svako rešenje treba da prođe test javnosti tek tada znamo da li smo uspeli ili ne.

Koje su prepreke kreativnom načinu razmišljanja

Već sam naveo neke od prepreka kreativnom mišljenju kao što su strah od novog i pogrešno gledanje na kretivnost. Pored ovoga kao prepreke kretivnom mišljenju nalazimo i negiranje problema. Nažalost mnogi ljudi odbijaju da se suoče sa problemom, čak negiraju njegovo postojanje i uoče ga tek (i prihvate) kada je obim problema toliko velik da ge je jako teško rešavati.  Sledeći stav koji predstavlja prepreku kretivnom mišljenju je uverenje da se nešto ne može uraditi, to je predaja unapred, bez pokušaja da se bilo šta uradi. Stav ne mogu to da radim ili ne postoji ništa što ja mogu da uradim povodom toga, predstavlja negaciju i omalovažavanje samog sebe i svojih sposobnosti. Problem će rešiti eksperti a ja nisam ekspert i samim time ne mogu ga rešiti. Ovo je i lakši put (nažalost i najčešći).  Mišljenje da  ja nisam kreativan/a, negativno utiče na kretivno mišljenje. Svako u sebi poseduje dozu kretivnosti do određene granice.  Šta će pomisliti okolina je kod nekih veoma važno. U nekim društvima postoji loš stav da treba biti prosečan, ne treba se isticati. Već smo rekli da je strah od neuspeha jedan od glavnih prepreka za kreaivnost, kreativno razmišljanje i rešavanje problema. Ovaj stav treba promeniti, jer neuspeh  je jedno od posledica naše aktivnosti i može biti očekivan a kao takav i prihvaćen. Treba podizati svest o činjenici da ne postoji ništa loše u neuspehu. Ako nismo uspeli znači da smo preduzeli  neku aktivnost, pokušali da se nešto uradi. Sa tačke kretivnosti mnogo je bolje pokušati i ne uspeti u namerama nego uopšte ne pokušati uraditi ništa, nažalost u našoj civilizaciji obrnuto je češće i više prihvaćeno. Greške nisu zabavne ali se iz njih može mnogo naučiti.

Put koji vodi ka kreativnom mišljenju (kojim se ređe ide ali se ipak ide)

Moderni menadžment radi u stanju stalnih  promena, koje predstavljaju i šansa i opasnost. Ova ˝burna˝ vremena zahtevaju kreativn razmišljanje i kreativnost. Nove ideje guraju preduzeće unapred, a njihov nedostatak vodi unazad. U ovim procesima uloga menadžera je sve složenija jer oni poseduju autoritet da pokrenu proces inovacija i istraživanja novih proizvoda i usluga, i na taj način unaprede poslovanje. Menadžment može biti generator kreativnosti, ali i glavna prepreka kreativnom mišljenju. Mišljenje u jednom preduzeću treba biti divergentno, što znači da misli nisu usmerene samo na jedno rešenje, već na mnogo različitih mogućih rešenja. Ako razmišljamo konvergentno onda vidimo samo jedno rešenje i sav napor je usmeren pronalaženju puteva do tog rešenja, drugih rešenja nema. Na ovo se nadovezuje vertikalno i lateralno mišljenje.
Vertikalno mišljenje - ˝korak po korak˝ se razvija postepeno. Kod njega je misaoni proces usmerena ka jednom cilju i jednom rešenju. Kontrola svesti je jaka i osigurava usmerenost misli ka tom jedinom rešenju. Ovo je spor, racionalan i kontinuiran proces, koji često može biti efikasan. Za razliku od ovakvog linearnog mišljenja lateralno mišljenje ide ˝krivudavim˝ putem  ima ˝skokove˝. Ovde asocijacije i ideje  naviru sa svih strana i obogaćuju glavni tok misli. U ovom procesu nema ograničenja, zabrana, kontrole, samokritike. Pošto ideje dolaze iznenada rešenje se iznenada nametne kao bljesak. Kako bi bili uspešni u kreativnom razmišljanju mora postojati ravnoteža vertikalnog i lateralnog mišljenja. Slobodni lateralni procesi generiraju originalne i nove  ideje, daju mašti „na volju“. Dok se vertikalnim procesima misli sređuju, ideje analiziraju, izabiru se najbolje, najefikasnije i najdelotvornije koje ćemo kasnije primeniti. Moderni menadžeri treba da  prepoznaju i motivišu najkreativnije među svojim saradnicima, i da zajedno sa njima i svojim timom traže nove ideje i rešenja problema.

Kako bi se ostvarili maksimalni kreativni potencijali pojedinaca i tima, koriste se tehnike koje mogu doprineti boljim rezultatima. Grupne tehnike rađanja ideja su brainstorming (oluja mozgova), zapisivanje misli (brainwriting) i delfi metoda. Jedna od osnovnih grupnih tehnika je ˝oluja mozgova˝ (brainstorming), koja podrazumeva  da se od grupe ljudi dobije veliki broj ideja za kratko vreme. Pošto je ovo najčešća tehnika i ujedno najjednostavnija, ali i najefikasnijih metoda grupnog kreativnog mišljenja opisaćemo je malo detaljnije. Ona ne zahteva veće iskustvo ili pripremu, osim veštog voditelja. Osnovne pretpostavke za ˝oluju mozgova˝ su da  grupa broji od 6 do 12 ljudi, da traje do 45 minuta, da je problem unapred definisan a potrebne informacija predočene unapred. Kod brfainstorminga atmosfera je opuštena  bez spoljnih ometanja i posmatrača, postoji potpuna sloboda iznošenja mišljenja i novih ideja a svaka ideja se tretira isto. Niko nema pravo da podcenjuje, ocenjuje, kritikuje ili omalovažava bilo koju ideju. Efekti ovakvog procesa suvišestruki:

·         identifikuju se ideje koje odmah imaju praktičnu primenu

·         dobiju se ideje koje dalje treba  razraditi

·         analiziraju se novi pristupi radu i problemu

Brainwriting se koristi kod grupa koje broje 4 do 7 osoba i obrađuje manje stručne probleme sa većim brojem mogućih rešenja.  Delfi metof je metoda koja predviđa razvoj preduzeća a zasniva se na statističkoj obradi i analizi mišljenja eksperata za određenu oblast. Prognoze dobijene na ovom principu se proveravaju nakon određenog perioda.

Tabela 1. Razlike između kritičkog i kretivnog razmišljanja po Harrisu:[10]

Kritičko razmišljanje	Kretivno razmišljanje
analitično	generativno
konvergentno	divergentno
vertikalno	lateralno
verovatnoća	mogućnost
rasuđivanje	odloženo rasuđivanje
fokusirano	difuzno, opširno
objektivan	subjektivan
odgovor	Neki odgovor
leva hemisfera mozga	desna hemisfera mozga
verbalan	vizualan
linearan	asociativni, pridodat
razuman	obilje, plodnost,  novitet
da ali	da i

Literatura:

Števančec, D. (2006)  Lični menadžment. Maribor, Doba fakultet

Wertheimer, M. (1959)  Productive thinking.  New York, Harper & Brothers

Higgins, J.M. (1994) Creative Problem Solving Techniques: The Handbook of New Ideas for Business. Florida: New Management Publishing Company, Inc.

Newell, A. And Shaw, J.C. (1972), Human problem solving, Prentice Hall, Englewood Cliffs, Nj, pp 144-174

Higgins, L.F. (1999), Applazing principles of creativity management to marketing research efforts in high technology markets, Industrial Marketing Management, No. 28. pp. 305-317

Boden, M.A. (1998), Creativity and artificial intelligence, Artificial intelligence, No 103, pp 347-356

Ristić,D.,Boršoš,A. Kliček,T. (2010),  Kreativnost kao katalizator razvoja intelektualnog kapitala,Novi Sad,Fakultet za menadžment

http://www.virtualsalt.com/crebook1.htm

---

[1]    Števančec, D. (2006) Lični menadžment. Maribor, Doba fakultet

[2]    Wertheimer, M. (1959) Productive thinking. New York, Harper & Brothers

[3]             Newell, A. And Shaw, J.C. (1972), Human problem solving, Prentice Hall, Englewood Cliffs, Nj, pp 144-174

[4]             Higgins, L.F. (1999), Applazing principles of creativity management to marketing research efforts in high technology markets, Industrial Marketing Management, No. 28. pp. 305-317

[5]             Higgins, J.M. (1994). Creative Problem Solving Techniques: The Handbook of New Ideas for Business. Florida: New Management Publishing Company, Inc.

[6]             Boden, M.A. (1998), Creativity and artificial intelligence, Artificial intelligence, No 103, pp 347-356

[7]   Števančec, D. (2006)  Lični menadžment. Maribor, Doba fakultet

[8]    De Bono, E. (1967), The Use of Lateral Thinking, Jonathan Cape, London

[9]             Ristić,D.,Boršoš,A. Kliček,T. (2010),  Kreativnost kao katalizator razvoja intelektualnog kapitala,Novi Sad,Fakultet za menadžment

[10]  http://www.virtualsalt.com/crebook1.htm,  pristup 10.mart 2012